ПОРОДИЧНО НАСИЉЕ: Црни тренд се наставља

Сигурна кућа Панчево: забрињава број деце и бруталност насиља над женама

Прокупље, Бор, Кладово, Чајетина, Сомбор, Смедеревска Паланка, Суботица, Бечеј од почетка године биле су црне тачке породичнoг насиља. Убијено је пет особа, а последње забележено убиство десило се јуче, 12. фебруара, у Бечеју кад је мушкарац усмртио супругу тако што ју је више пута чекићем ударио у главу.

Прошле године у Србији је у породичном насиљу настрадало најмање 30 жена. Црни тренд наставља се и ове године.

Сигурна кућа Панчево такође бележи повећан број збринутих жена услед породичног насиља. Тренутно у њој борави осамнaест особа, што је за три више од капацитета Сигурне куће.

„У јануару смо имали неуобичајено велики број жена које су боравиле у кући. Ипак, мислим да насиље није драматично повећано, већ да се жене чешће одлучују да пријаве насилника, што су ефекти кампања које спроводимо“, објаснила је Јасна Вујичић, координаторка Сигурне куће Панчево.

Она је упозорила да забрињава бруталност насиља над женама и број деце која су прошле године боравила у Сигурној кући.

„Од укупно 119 корисника током 2016. године, 64 су била деца, што је алармантно“, нагласила је наша саговорница.

Осим партнерског насиља које је доминантно у Србији, али и у Панчеву, јављају се и други облици породичног насиља, између мајке и сина, оца и сина, као што је био случај у Смедерeвској Паланци и Сомбору, када су очеви усмртили синове.

Према речима Светланке Кнежевић, психотерапеута, насиљу у породици претходе поремећени односи брачних партнера, недостатак поверења и недостатак поштовања.

„Уколико партнер који је насилан, вређа партнерку најпогрднијим именима, ако се то дешава пред децом и другима, такво понашање указује да ће доћи и до физичког насиља. Када насилник једном пређе границу и прође накажњено, он ће наставити са таквим понашањем“, објашњава Светланка Кнежевић.

Она наводи да је насилник обично незадовољан човек, без обзира на степен образовања, осећа се неостварено или недовољно поштовано, а за то увек криви друге или околности, никад себе. Он нема осећање одговорности за свој живот, него кривца за своје неуспехе увек тражи споља и то често буде брачни партнер.

Свака друга жена у Србији је током живота била изложена неком облику породичног насиља. Према документу Управе за родну равноправност РС „Мапирање породичног насиља према женама у централној Србији“ из 2010. године, тај проценат износи 54,2 одсто, што значи да је свака друга жена искусила насиље у породици. Чак 37,5 одсто жена пријавило је да је породичном насиљу била изложена у протеклих годину дана.

Стручњаци који се баве темом породичног насиља сматрају да Србији недостаје ефикасност у решавању тог проблема, односно брзине и кажњавања насилника да би се проблем спречио, смањио или бар довео на разумну меру.

Нови Закон о спречавању насиља у породици, који је Скупштина Србијe усвојила у новембру 2016. године, требало би то да промени јер се њиме уводе хитне мере које предвиђају удаљавање насилника из породице и забрану приласка жртви, као и професионално-дисциплинску одговорност за службенике који не буду поступали у складу са законом.

Удаљавање може да траје 48 сати и то полицијски службеник може да одреди, а након тога на предлог јавног тужиоца, суд може да одреди да се хитна мера продужи још 30 дана.

Закон предвиђа и координацију свих органа у спречавању насиља у породици и полиције, тужилаштва, судова, центара за социјални рад. Запослени у тим институцијама проћи ће специјализовану обуку за поступање у случајавима породичног насиља, који ће бити одређени да свакодневно размењују обавештења и податке битне за спречавање насиља у породици.

Новина је и да непоступање судија, јавних тужилаца и њихових заменика, у роковима који су одређени законом представља дисциплински прекршај.

Јасна Вујичић сматра да ће применом новог закона који треба да ступи на снагу 1. јуна, запослени у установама и институцијама које реагују у случају насиља морати озбиљније, одговорније и ефикасније да раде свој посао. Тренутну сарадњу међу инсититуцијама у случајeвима насиља, наша саговорница је оценила као задовољавајућу.

Насиље можете пријавити на бесплатан СОС телефон 0800 100 113.

Оставите коментар

Будите први које ће коментарисати

PANpress