ПАРАСТРЕЛИЧАРИ РАДЕ НА ЕНТУЗИЈАЗАМ

Борци на терену и ван њега

Велики број људи с инвалидитетом латио се лука и стреле, али чекају помоћ државе

Парастреличарски клубови у Србији по резулатима не заостају за истим таквима у Европи, али им велики проблем представља финансирање. Упркос декларативним залагањима за поправљање квалитета живота инвалидних особа у пракси је као и у многим другим областима другачија слика.

У Србији постоји 12 парастреличарских клубова који окупљају људе с телесним оштећењима, па чак и слепе и слабовиде. Они имају своју асоцијацију и лигу. Међутим, због недостатка новца такмичења се отежано одвијају, па су на последњем лигашком такмичењу одржаном прошлог викенда у Панчеву учествовала свега четири клуба.

Домаћин је био панчевачки клуб „Дуга стрела“ чији оснивач је Радован Николић, који је иначе заслужан и за формирање српске асоцијације парастреличара. Николић истиче да ови људи нису никоме на терету, већ напротив бављењем оваквим, али и другим параспортовима заправо штеде буџетски новац.

„Парастреличарство је 1945. године у свету осмишњено као терапеутска дисциплина. Резултат бављења њиме је чист ћар за државу, јер један дан бављења параспортом замењује три дана болничког третмана. Толики су ефекти на физичко и ментално здравље особа са физичким хендикепом“, објашњава Николић.

Он подсећа како је држава чак обавезна да подстиче овакве активности инвалида, јер су важне за њихово укључивање у нормалан живот. Николић истиче да би изградња спортске инфраструктуре и финасирање параспортских клубова показало да смо међу најбољима у Европи, што је резултатима већ и доказано.

„Довољно је рећи да наш клуб постоји десет година, и прошле године смо имали два кандидата за Олимпијаду. Здрави стреличари нису имали кандидата за Олимпијске игре ни у време бивше Југославије“, рекао је Николић.

Један од то двоје кандидат за олимпијца био је Панчевац Дејан Форго.

„Мало је фалило да испуним олимпијску норму. Нисам успео да одем и Рио због неких неспоразума са светском стреличарском организацијом, али се спремам за наредне игре у Токију“, изјавио је Форго.

Александар Жепинић, члан клуба „Ветеран“ из Суботице је у колицима и без једне ноге. Наглашава да му парастреличарство помаже не само да се одржи у доброј физичкој форми, већ га и веома опушта. Међу такмичарима засад нема слепих особа, али је Николић набавио посебне направе које таквим људима помажу да тренирају стреличарство.

Оставите коментар

Будите први које ће коментарисати

PANpress