Разговор са Бошком Ћирковићем Шкабом, чланом хип-хоп групе Београдски синдикат

Бити део непрекидног ланца добрих дела-непроцењиво

Идеалисти и бунтовници. Дисиденти и хероји. Критички настројени и друштвено ангажовани.  Београдски момци чија идеологија се заснива на укидању свих подела, представљену кроз социјално и политички ангажовану хип-хоп музику. Чланови Београдског синдиката наступили су у суботу, 28. јануара, пред панчевачком публиком, на хуманитарном концерту организованом ради прикупљања новца за лечење нашег десетогодишњег суграђанина Владимира Ђорђевића. То је био повод да са једним од чланова Синдиката Бошком Ћирковићем Шкабом разговарамо о њиховом друштевном ангажману, али и о „синдикалним“ идеалима.

Осим слободе, бунта, ваш бенд промовише и хуманитарни рад.  У таквим акцијама учествујете већ неколико година, а у суботу, 28. јануара, сте наступили у Панчеву. Који су ваши мотиви за хуманитарни активизам?

  • Нема много лепших осећаја у животу од пружања помоћи некоме коме је иста преко потребна, без очекивања ичега за узврат. Бити део једног непрекидног ланца добрих дела и добре енергије је непроцењиво. Не постоји јачи, нити исправнији, мотив за бављење хуманитарним радом.

Како сте сазнали за нашег суграђанина Владимира Ђорђевића за којег сте наступали?

  • Владимиров отац ме је позвао пре пар недеља и упознао са целим случајем. Питао је да ли смо вољни да помогнемо учешћем у концерту. Били смо у прилици да се синхронизујемо и ето нас.

Тужно је што се данас болесна деца у Србији лече ослањајући се на нечији алтруизам, хуманост, смс поруке…  Како ви гледате на тај феномен?

  • То је логичан исход факта да ова земља нема дефинисане границе, самим тим ни ингеренције нпр надлежног министарства здравља и факта да ни ми релативно здрави и одговорни, у смислу редовног измирења обавеза по основу доприноса за здравствено осигурање, не можемо ни до прописане књижице, камоли до адекватног третмана. Кад на то додаш и трагикомичну чињеницу да некима и даље смета наступ БС, чак и хуманитарни пред пар стотина људи…Стварно ми дође да ти поставим контрапитање: Извини, шта је ту феномен? То је постулат ад хок живота овде и сада.

С обзиром на велику хуманитарну акцију која је спонтатно кренула из града у град да се новац за дочек Нове године преусмери за лечење болесне деце, чини се да се код грађана буди хуманост. Када ће се десити код политичара?

  • Грађани су овде одувек били хумани. Ако се политичари опсете да су и сами грађани, а не полубогови бирократског пантеона или митски јунаци буразерских комбинација, можда се и врате на стазу хуманости.

    Фото: Edge Deadline Design Studio

У својим текстовима често говорите о слободи. На којој се лествици вредности данас налази слобода? Да ли се ви данас осећете као слободни људи?

  • Слободан је свако ко не да да га моћне силеџије газе и провлаче по блату. Човек који на губилиште излази у оковима уздигнуте главе је суштински слобднији од већине становника канцеларија широм света. Ја се трудим да се осећам као слободан човек. Јако вреднујем слободу, као и сви моји саборци из БС. Немам утисак да је то баш уобичајен став.

Које се вредности данас највише цене у Србији?

  • Надлежни у Србији се већ деценијама труде из петних жила да, пошто пото, будемо део глобалног потрошачко-материјалистичко-егоистичког система вреднисти. Имају на располагању тешку медијску артиљерију па су у доброј мери, макар на кратак и средњи рок, доста успешни у имплементацији тог система.

Ваше песме слушају пре свега млади, а њима се првенствено и обраћате. Какве системе вредности данас поштују млади?

  • Међу младима, срећом, постоји и добар део њих који, што је најважније, не гледају на свет као на гомилу случајно поређаних црно-белих крајности. Доста је данас мадих који су много напреднији него што су у њиховим годинама били припадници моје генрације. Причам то сада по питању моралних назора и кодекса. Наравно, безумни су у људском роду већина у свим старосним категоријама, па и међу младима. На одржавању тог стања се базира читава индустрија производње роба и услуга широке потрошње.

Синоним сте за бескомпромисно критиковање власти већ 17 година. Описују вас као бунтовнике, изреволтиране грађане, музичаре, дискретне хероје. Шта је Београдски синдикат заправо?

  • Београдски синдикат је бројна екипа дугогодишњих пријатеља, који се из љубави заједно баве писањем и јавним извођењем написаног, али и хумантарним радом.

Колико сте утицајни говори и чињеница да је ваша песма „Систем те лаже“, која је прошле године била прави хит, коментарисана од највиших званичника власти. Како гледате на то?

  • То није никакво мерило утицаја. По томе би индикатор вредног рада био количник времена без вршења нужде и времена проведеног у фотељи или би коефицијент откривености коже по пљуску био показатељ љубави према отаџбини. Генерално је све што највиши званичници јавно раде глупирање и димна завеса за отимање последње пребијене банке и последње здраве ганглије овом напаћеном народу.

Дуго сте на сцени, са циљем да кроз музику промовишете праве вредности, разбијате стереотипе и говорите  оно што обични грађани мисле. Да ли мислите да сте донекле успели у тој мисији?

  • Мислим да смо донекле успели у тој мисији. То мотивише да још више успемо у тој мисији. Мало је разочарење да се још није појавио неко на музичкој сцени коме бисмо могли мирне душе да „препустимо бакљу“, без бојазни да ће се угасити. Хвала Богу, да има људи у другим сферама којима није ни био потребан неки тамо БС за све што си навела у питању.

Који су вам наредни циљеви, подухвати, у правцу остваривања ваших идеала?

  • У том правцу је циљ „само“ не одступити од сопствених идеала.

Оставите коментар

PANpress